Baltik – Dan 5. – Riga (Letonija)

Sveiki! (zdravo na letonskom) Ovaj današnji unos i nisam morao da počnem time kako sam ustao, s obzirom na to da sam noć probdeo na palubi, ali sam oko 8 sati (letonskih 8, a naših 7) odlučio da ću ipak da se sklupčam u krevet jer sam se smrzao, ali ne na palubi, već u samom brodu…spustili su temperaturu kao polutke da prevoze. Srećom pa sam u samoj kabini zavrnuo klimu čim smo se ukrcali na brod, inače bi nam pluća ispala svima. Sat i po sna i Ana me opet probudi, nakon čega je usledilo brzinsko pakovanje, jer je brod pristajao u Rigu u 11. I uz najbolju volju uspeo sam da se ne spremim za sat vremena, pa smo pri iskrcavanju malo kasnili, što nije strašno, jer i da je svih XYZ putnika pred recepcijom bilo u 11, ne bi fizički mogli izaći svi do pola 12.




Na izlasku iz terminala luke nas je dočekala Lita sa drugaricom Lasmom, koja će danas i sutra biti naš vozač po Rigi i ostatku Letonije. Sa Litom smo se videli poslednji put zimus, pre Nove godine, kada nam je bila u poseti sa kolegom iz Slovačke. Svoje slabije poznavanje engleskog kompenzuje šarmom koji pleni, a i dan danas je spomenemo zbog njenih simpatičnih konstrukcija kojih se sećamo od prošle godine iz Slovačke. Devojka se svojski potrudila da nam narednih 9 dana u Letoniji bude krajnje interesantno. Nema dana kad nešto nije isplanirala za obići ili raditi, a kako sam na momenat video mapa Letonije je išarana uzduž i popreko. Stigli smo do stana njene prijateljice Kristine, kod koje ćemo biti smešteni do sutra, gde su nas dočekale Kristina i Lauma. Nakon kratkog upoznavanja sa prijatnim devojkama u hodnik je ušla i Tifani, prelepa i vrlo društvena, ali još uvek pomalo detinjasta…d’izvinete mačka. Ana i ja ludi za mačkama, a ni Ew nije daleko, pa smo odmah znali da smo našli sebi zanimaciju :) Pre nego što krenemo u obilazak grada smo jeli, a astal šaren. Za kolorit je ponajviše bila kriva roza krem supa/čorba od cvekle (koju je jedino boja odala), sa mnogim dodacima, od kojih sam jedino mirodjiju prepoznao. Prilično aromatično nacionalno jelo, kome je sa moje strane jedina zamerka bilo to što se služi hladno. Posle jela smo dobili po slatkiš, jedan od originalnih letonskih, čijeg imena se ne mogu trenutno setiti, ali pošto smo ih kasnije nakupovali još, pogledaću. Ukusom podseća na cheese cake i odličnog je ukusa.




Ew i Ana su prihvatile poziv da pre odlaska do grada obidju fakultet farmacije na kome je Lita (koji su Ew i Ana završile prošle godine). Tamo smo obišli departmane analitičke i organske hemije, zahvalili se ljubaznim bakicama koje su nam otključale laboratorije i uputili se prema gradu. Plan je bio da se prošetamo centrom, popnemo na toranj crkve Sv. Petra i gore se nadjemo sa Kristinom i Laumom, odakle bismo nastavili šetnju dalje po gradu. Crkva Sv. Petra je crkva iz XII veka, poprilično izmenjena od onda, ako ni zbog čeg drugog, a ono barem zbog činjenice da je gorela od groma, bombardovanja, gradskih požara ili samourušavanja šest puta do sada. Na vrhu njenog tornja visokog 72m, odakle se pruža odličan pogled na Rigu, se nalazi velika kugla i petao, koji je sticajem okolnosti menjan evo već sedam puta. Posle crkve smo otišli do spomenika Slobode, njihovog ekvivalenta američkom Kipu slobode, a zatim u park kroz koji protiče kanal kojim se voze pedaline i čamci. Skrenuta nam je pažnja na gustu metalnu mrežu oko svakog drveta blizu vode i na naše pitanje čemu to, odgovor je glasio: “Dabrovi.” Male beštije bi oborile svako drvo da mogu i napravili branu u sred gradskog parka. Očigledno su to i radili. Zatim smo prešli preko jednog od najromantičnijih mostova koje smo imali priliku videti. Most nije poznat po tome što je neka klinka popila šaku bensedina na njemu, jer je mislila da joj se dečko overdozirao pivom i ‘sedinima ili zato što je neki smušeni krelac skočio u vodu zbog neke sisojke u korsetu, dok joj je kao poslednje reči izrecitovao neku limunadu..ne, na mostu se nalazi bezbroj katanaca sa imenima ljudi koji su se venčali u Rigi. A katanaca svakakvih..od crvenih, preko standard žutih, do zardjalih, od malih kao za prtljag, do nekih kojima kao da se vrata trajekta zaključavaju. Neki njihov običaj i vrlo je simpatičan.




Iz parka smo produžili do obale reke Dougave koja protiče kroz Rigu, gde smo se ukrcali na brodić koji nas je narednih sat vremena vozio po reci, pokazujući nam postrojene sve tornjeve crkava u Rigi, zgradu Letonske akademije nauka i Južni most. Svaka zgrada priča svoju priču, a kada se to sklopi vidi se koliko je istorija bila i majka i maćeha ovom kraju. Do sredine XIX veka je nemačko stanovništvo činilo gotovo polovinu stanovništva. U toku Drugog svetskog rata su na silu repatrirani u Nemačku, a završetak tog rata je doneo nove koloniste, ovog puta iz Rusije. Danas demografska slika izgleda slično, kao i pre 150 godina, samo danas Rusi čine 28% stanovništva (41% u Rigi). Da stvar bude još zakomplikovanija je činjenica da Letonci ne gledaju samo na nemačku okupaciji u periodu 1941-44. kao okupaciju, već isto važi i za CCCP period. Ne treba da napominjem da planiram da odem u “Muzej okupacije 1940-91.” Čak sam čitao da je u ex-CCCP baltičkim zemljama zakonom zabranjeno pored nacističkih nositi i komunistička obeležja. Zbog toga me nigde na slikama nećete videti u crvenoj CCCP majici sa srpom i čekićem, koju sam dobio pre par godina na poklon. Dolaskom Rusa kao starijeg, ali i velikog brata, dolazi i do promene u arhitekturi, pa umesto art nuvoa iliti jugendstila, niču modernističke gradjevine, pa čak i staljinističko-gotička gradjevina Letonske Akademije nauka, koja je nastala po uzoru na zgrade tzv. Sedam moskovskih sestara. A kad sam već spomenuo Južni most da kažem da je poznat po tome što je to most koji je po dužnom metru bio najskuplji na svetu.




Ovo je drugi most, ne taj Južni. U povratku u stan smo svratili do tržnog centra Rimi gde sam kod LMT-a (njihovog MT:S Imate Prijatelja) kupio karticu za telefon, sa kojom ću naredne nedelje ostati mobilan. 1 lat dnevno za net, znači malo jače od eura, 5GB je mesečni limit. Čitamo se.